Istorija Istanbula ne svodi se samo na znamenitosti vidljive iznad njegovih ulica. Ispod grada krije se drugi svet podzemnih građevina, skrivenih prolaza i arhitekture stare više vekova. Jedan od najpristupačnijih primera je Bazilika cisterna, na turskom poznata kao Yerebatan Sarnıcı, izvanredno dostignuće vizantijskog graditeljstva.
Sagrađena pre gotovo 1.500 godina, cisterna je podignuta kako bi se zadovoljile sve veće potrebe grada za vodom, koristeći arhitektonske elemente različitih građevina. Danas posetiocima pruža retku priliku da dožive deo prošlosti Istanbula koji je i dalje skriven ispod modernog grada. Prikupili smo 10 zanimljivih činjenica o Bazilici cisterni koje vredi znati pre posete.
1
Bazilika cisterna stara je gotovo 1.500 godina
Bazilika cisterna izgrađena je za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana I u 6. veku, oko 532. godine nove ere. U to vreme, Konstantinopolj je bio prestonica Istočnog rimskog carstva i bio mu je potreban opsežan sistem za snabdevanje vodom kako bi se podržao rastući broj stanovnika i zadovoljile potrebe carskih građevina.
Cisterna je osmišljena tako da skladišti velike količine vode i obezbedi pouzdano snabdevanje Velikog dvora i okolnih građevina. To što je opstala uprkos zemljotresima, političkim promenama i vekovima urbanog razvoja svedoči o izvanrednom graditeljskom znanju vizantijskih graditelja.
2
Poznata je kao Potopljena palata
Iako Cisterna Bazilika nikada nije bila kraljevska rezidencija, dobila je nadimak Potopljena palata, odnosno Yerebatan Sarayı na turskom, zbog svojih ogromnih podzemnih dvorana i elegantnih mermernih stubova.
Naziv Cisterna Bazilika potiče od velike javne bazilike koja se nekada nalazila iznad rezervoara. Izraz bazilika prvobitno se odnosio na vrstu rimske javne građevine, a ne isključivo na verski objekat.
3
Plafon podupire 336 stubova
Jedna od najupečatljivijih činjenica o Cisterni Bazilici jeste skup od 336 mermernih stubova, raspoređenih u 12 redova po 28. Svaki stub visok je približno devet metara i podupire mrežu opečnih lukova i zasvođenih plafona.
Mnogi stubovi ponovo su upotrebljeni iz ranijih rimskih građevina, što objašnjava zašto se njihovi kapiteli, rezbarije i arhitektonski detalji razlikuju. Neki imaju raskošne korintske ukrase, dok su drugi jednostavnijeg dizajna. Zajedno stvaraju utisak prostrane podzemne kamene šume.
Arhitektonska činjenica: 336 stubova raspoređeno je u 12 redova, sa po 28 stubova u svakom redu.
4
Cisterna je mogla da primi približno 80.000 kubnih metara vode
Cisterna bazilika nije bila samo arhitektonski spomenik. Bila je važan deo vodovodne infrastrukture Konstantinopolja, sa kapacitetom za skladištenje približno 80.000 kubnih metara vode.
Voda je stizala do rezervoara kroz razgranatu mrežu akvadukata i kanala povezanih sa izvorima izvan grada. Ovaj sistem je obezbeđivao vodu tokom sušnih perioda i u vreme kada bi snabdevanje iz spoljašnjih izvora bilo prekinuto. Ogroman kapacitet cisterne pokazuje koliko su vizantijski inženjeri pažljivo planirali potrebe carske prestonice.
5
Dve tajanstvene Meduzine glave podupiru drevne stubove
Na severozapadnom kraju Cisterne bazilike, dve izuzetne kamene skulpture koje prikazuju Meduzu služe kao postolja stubova. Jedna glava je postavljena naopako, dok druga leži na boku.
U grčkoj mitologiji, Meduza je bila Gorgona čiji je pogled mogao da pretvori ljude u kamen. Skulpture su verovatno ponovo upotrebljene iz neke starije rimske građevine, ali njihova prvobitna lokacija i dalje nije poznata. Neke legende tvrde da je neobičan položaj trebalo da neutrališe Meduzine mitske moći, dok istoričari uglavnom smatraju da su praktični građevinski zahtevi verovatnije objašnjenje.
6
Stub koji plače prekriven je tajanstvenim šarama u obliku suza
Među stotinama stubova nalazi se jedan posebno neobičan primerak poznat kao Stub koji plače, odnosno Stub suza. Njegovu površinu krase karakteristične uklesane šare koje podsećaju na suze i oči, pa se jasno razlikuje od okolnih stubova.
Prema lokalnoj legendi, suze predstavljaju patnju radnika koji su izgubili život tokom izgradnje cisterne. Iako nema potvrđenih istorijskih dokaza koji povezuju rezbarije s ovom pričom, stub je i dalje jedan od najzanimljivijih detalja unutar rezervoara.
7
Ljudi su nekada prikupljali vodu i lovili ribu ispod svojih domova
Tokom vekova nakon vizantijskog perioda, Cisterna bazilika postepeno je izgubila središnji značaj u gradskom sistemu vodosnabdevanja. Međutim, lokalni stanovnici je nisu sasvim zaboravili.
U 16. veku, francuski učenjak Petrus Gyllius saznao je da ljudi koji žive u blizini mogu da zahvataju vodu kroz otvore ispod svojih kuća. U zapisima se pominje i riba koja pliva u podzemnom rezervoaru. Njegovo istraživanje ponovo je skrenulo pažnju evropskih učenjaka na cisternu i pomoglo u beleženju njenih izuzetnih razmera.
8
Bazilika Cistern se pojavila u poznatim filmovima
Neobična atmosfera Bazilike Cisterne učinila ju je privlačnim ambijentom za međunarodnu kinematografiju. Njeni podzemni hodnici, visoki stubovi i tajanstveno okruženje pojavljuju se u ostvarenjima kao što je film o Džejmsu Bondu From Russia with Love (1963).
Cisterna takođe ima važnu ulogu u romanu Dena Brauna Inferno i njegovoj filmskoj adaptaciji iz 2016. godine, mada su neke filmske scene rekonstruisane, umesto da budu snimane unutar samog spomenika. Ova pojavljivanja pomogla su da se Bazilika Cistern predstavi publici širom sveta.
9
Posetioci se spuštaju niz 52 stepenika do podzemne dvorane
Bazilika Cisterna nalazi se ispod istorijskog istanbulskog okruga Sultanahmet, na maloj udaljenosti od Aja Sofije. Posetioci tradicionalno ulaze u podzemnu građevinu silazeći niz stepenište od 52 kamena stepenika.
Ispod nivoa ulice atmosfera se dramatično menja. Vazduh je hladniji, zvuk tekuće vode i kapljanja postaje primetniji, a redovi osvetljenih stubova protežu se u daljinu. Danas uzdignute staze omogućavaju posetiocima da prolaze kroz istorijsku dvoranu, istovremeno štiteći njene izvorne arhitektonske odlike.
10
Cisterna bazilika je preobražena velikim restauratorskim radovima
Cisterna bazilika je prošla kroz značajnu obnovu između 1985. i 1987. godine, kada su uklonjeni nagomilano blato i ostaci, a uvedene su i staze za posetioce. Ova poboljšanja omogućila su da se sagledaju ranije skriveni arhitektonski detalji, uključujući čuvene postamente sa glavama Meduze.
Dodatni konzervatorski projekat završen je 2022. godine, uz ojačanje konstrukcije, obnovljene staze i pažljivo osmišljen sistem osvetljenja. Cisterna je ponovo otvorena u julu 2022, predstavljajući svoju istorijsku arhitekturu kroz spoj očuvanja i savremenog muzejskog dizajna.
Zašto vredi posetiti Cisternu baziliku?
Cisterna bazilika pruža doživljaj koji se razlikuje od većine istorijskih znamenitosti u Istanbulu. Umesto veličanstvenih kupola ili dvorišta na otvorenom, posetioce očekuje drevni podzemni svet oblikovan vodom, kamenom, mitologijom i vekovima arhitektonske istorije.
Od impresivne zbirke od 336 stubova do tajanstvenih skulptura Meduze, svaki deo odražava drugačiji aspekt prošlosti Konstantinopolja. Za putnike koje zanimaju vizantijska istorija, neobična arhitektura ili fotografija s posebnom atmosferom, Cisterna bazilika ostaje izuzetno mesto za posetu.